Da li se svinje zaista mogu napiti od fermentisanog kukuruza?

Brze činjenice

• Svinje i ljudi dijele više fizioloških osobina nego što većina ljudi misli, što objašnjava šta se tačno dešava kada svinja pojede fermentisanu hranu.
• Izraz “mini svinja” zvuči preslatko, ali stvarnost odrasle životinje često potpuno iznenadi nove vlasnike.
• Kukuruz je jedan od najčešćih sastojaka u hrani za svinje, zbog čega je ova neobična zgoda mnogo lakše razumljiva nego što se na prvi pogled čini.
• Neke namirnice koje svinje rado jedu mogu ozbiljno da im naštete, a neke od njih bi vas mogle iznenaditi.

Neke životinje imaju poseban talenat za upadanje u nevolje, ali ova mala svinja je stvar podigla na potpuno novi nivo. Na video snimku, mala svinja djeluje toliko duboko uspavana da je čak ni kotrljanje niz travnati brežuljak ne može probuditi. Ljudi koji snimaju jedva vjeruju svojim očima, a njihove reakcije čine ovaj prizor još upečatljivijim.

Prema priči koja prati snimak, svinja je uspjela da dođe do zaliha fermentisanog kukuruza i iskusila je posljedice. To bi moglo objasniti njeno neobično ponašanje, iako se samo na osnovu snimka ne može sa sigurnošću potvrditi da li je životinja zaista konzumirala alkohol ili bila intoksikovana. Bilo kako bilo, video otvara zanimljivo pitanje: Mogu li se svinje zaista napiti od fermentisane hrane?

Šta se dogodilo ovoj maloj svinji?

Kratki snimak prikazuje svinju opruženu na travnatoj padini, naizgled potpuno nezainteresovanu dok se kotrlja nizbrdo. Ljudi u blizini reaguju uz mješavinu iznenađenja i smijeha dok životinja nastavlja svoje neobično putovanje. Tačna lokacija snimanja nije nezavisno utvrđena, niti postoji potvrđeno veterinarsko objašnjenje za ovakvo ponašanje. Ipak, priča koja kruži uz snimak sugeriše da je životinja pronašla put do fermentisanog kukuruza.

To objašnjenje nije toliko nemoguće kao što zvuči. Kada kvasac razgradi dostupne šećere u sredini bez mnogo kisika, fermentacijom može nastati etanol, ista vrsta alkohola koja se nalazi u pivu i vinu. Kukuruz može poslužiti kao polazni sastojak za alkoholna pića kada se njegov skrob pretvori u fermentisane šećere. Da li je ova konkretna svinja unijela dovoljno etanola da se intoksicira, ostaje nepoznato.

Mogu li se svinje zaista napiti?

Da, svinje mogu iskusiti intoksikaciju alkoholom, baš kao i mnogi drugi sisari. Svinje dijele nekoliko važnih anatomskih i fizioloških karakteristika sa ljudima, što je jedan od razloga zašto ih naučnici proučavaju u biomedicinskim istraživanjima. Etanol utiče na centralni nervni sistem, potencijalno uzrokujući oslabljenu koordinaciju, neobične pokrete, pospanost i, pri većim koncentracijama, opasno potiskivanje normalnih tjelesnih funkcija.

Bilo je izvještaja o svinjama koje su naišle na fermentisanu hranu i djelovale opijeno. Ipak, nije svaka serija fermentisanog kukuruza bogata alkoholom, niti je svaka pospana ili nentolerantna svinja pijana. Bolest, povreda, pregrijavanje ili izloženost drugim štetnim supstancama mogu proizvesti slične simptome. Ako je ova svinja zaista konzumirala alkohol, njena očigledna nemogućnost normalnog reagovanja razlog je za zabrinutost, a ne dokaz da jednostavno uživa u bezazlenoj dreki.

Šta su zapravo mini svinje?

Životinja na snimku izgleda relativno mala, što otvara još jednu uobičajenu zabludu o svinjama. Termini poput mini svinje, patuljaste svinje i svinje iz šoljice često se koriste naizmjenično, iako se ne odnose uvijek na zvanično priznate rase. Patuljaste svinje uključuju vijetnamske trbušaste svinje i nekoliko drugih sorti razvijenih za manje veličine u odraslom dobu. Trbušaste svinje su postale popularne osamdesetih godina prošlog vijeka, a ta popularnost je pomogla u stvaranju tržišta za svinje koje se drže kao kućni ljubimci.

Nažalost, riječ “mini” može zavarati. Vijetnamske trbušaste svinje u odraslom dobu obično teže između 30 i 70 kilograma, a neke mogu dosegnuti i do 90 kilograma. Svinje koje se prodaju kao kućni ljubimci ne ostaju nužno sićušne. One mogu nastaviti rasti nekoliko godina, što znači da preslatko prase može izrasti u iznenađujuće veliku životinju. Svako ko razmatra nabavku svinje za ljubimca treba dobro da se informiše o tome kolike ove navodno sićušne životinje zapravo mogu narasti.

Šta domaće svinje obično jedu?

Svako ko je provodio vrijeme sa svinjama zna da se one ne stide kada je hrana u pitanju. Ove inteligentne životinje su svaštojedi, što znači da mogu jesti i biljnu i životinjsku hranu. U zavisnosti od okruženja, svinje mogu tražiti korijenje, travu, voće, sjemenke, insekte i druge dostupne izvore hrane. Njihovo čulo njuha i prirodno ponašanje pomažu im u pronalaženju hrane, ponekad na mjestima na kojima njihovi vlasnici ne bi željeli da traže.

Na komercijalnim farmama svinje uglavnom dobijaju pažljivo izbalansiranu hranu dizajniranu da im pruži energiju, proteine, vitamine i minerale. Kukuruz je posebno čest sastojak u ishrani svinja jer predstavlja odličan izvor energije. Sojina sačma se često dodaje kao izvor proteina, dok se pšenica, ječam i drugi sastojci mogu naći u obroku u zavisnosti od nutritivnih potreba životinja.

Važna razlika je u tome što spremnost svinje da pojede nešto ne znači da je to i bezbjedno. Svinje su po prirodi radoznale i mogu istraživati prosutu hranu, ostatke, kompost i sve što ima zanimljiv miris. Taj avanturistički apetit ih ponekad može uvaliti u nevolju, posebno ako se radi o pokvarenoj, kontaminiranoj ili nekontrolisano fermentisanoj hrani.

Zašto fermentisana hrana može biti opasna za svinje?

Iako se fermentisani sastojci mogu bezbjedno koristiti u pravilno vođenoj ishrani životinja, slučajno fermentisana ili pokvarena hrana predstavlja sasvim drugu situaciju. U zavisnosti od uslova, ona može sadržavati alkohol, štetne mikroorganizme ili toksine koje proizvode određene buđi. Svinja koja iznenada postane neuobičajeno pospana, posrće, jedva stoji na nogama ili djeluje dezorijentisano možda prolazi kroz intoksikaciju ili neki drugi ozbiljan zdravstveni problem.

Vlasnici bi trebali držati svinje podalje od alkoholnih pića, pljesnivog zrnja, pokvarene hrane i potencijalno otrovnih biljaka. Čak i određene prirodne namirnice, uključujući velike količine zelenog žiira ili hrastovog lišća, mogu izazvati probleme. Ukoliko posumnjate da je svinja pojela nešto toksično ili se počne ponašati neuobičajeno, hitan kontakt sa veterinarom je najsigurniji korak.

Što se tiče male svinje sa video snimka, možemo se samo nadati da se njena neočekivana avantura na padini završila bez povreda ili trajnih posljedica. Snimak svakako predstavlja nezaboravan trenutak, ali nas i podsjeća da se čak i dobro poznate domaćće životinje mogu naći u opasnim situacijama kada se spoje radoznalost i neograničen pristup hrani.

Izvor: A-Z Animals (?ivotinjsko carstvo)